ANATOMIJA: STANJE STVARI

Razgovor sa Andrašem Urbanom, rediteljem i upravnikom pozorišta „Deže Kostolanji”

Nataša Gvozdenović

U Subotici je ovog novembra, već sasvim tradicionalno održan pozorišni festival „Dezire”. Taj festival već 10 godina kreira reditelj Andraš Urban. Dezire je samosvestan festival, koji može davati drugima primer kako se edukuje publike (u najširem smislu re reči, ne samo mlada publika), svakako već su generacije stasale na festivalu i on svakako nakon 9 godina postojanja organski pripada gradu. 

Moto festivala je Anatomia. Govorite o anatomiji ljudske duše i društva?

To je podnaslov koji bi mogli prevesti kao: stanje stvari. Čovek pokušava da dođe do određenog sadržaja, da sazna nešto. Često čujem komentar posle određenih predstava: pa, to smo već znali. Pa šta ako smo znali, zar se ne priča o onom što već znamo? Suštinsko spoznanje je, smatram, susret sa određenim sadržajem sa kojim ste u sukobu. U tom susretu spoznajem ili taj sadržaj ili samoga sebe ili samo društvo. Anatomija je slogan, odrednica određenih predstava: anatomija društva, sistema, ljubavi, seksualnosti, vlasti… možemo govoriti o tome kroz svaku predstavu na festivalu-koje probleme otvaramo? Čime se bavimo? To nas se tiče i u kontekstu savremenog društva, savremenog teatra.

 Identitet festivala je specifičan, festival kroz gotovo deceniju postojanja ostaje svoj, edukuje publiku, poziva je neprestano na dijalog i ne podilazi nikome. Kao direktor festivala kako uspevaš u tome?

Mi sve vreme imamo veliku podršku publike, grada i to je neupitno. Svaka vlast prepoznaje taj momenat. Drugo, kao festival mi nikada nismo bili u otvorenom sukobu sa vlasti. Ovo je festival koji traži predstave koji na pošten, otvoren, mogu čak da kažem, normalan način pokušava da govori o teatru, društvu, čoveku. Duh festivala , slažem se, jeste bitan, važno ga je održati. Jedna generacija je odrasla na festivalu, mi sada imamo novu generaciju srednjoškolaca koji su volonteri i gledaoci, koji rastu uz festival. Mi smo insistirali na tome da se politika ne upliće u festival, čak ni u protokolarnom smislu. Insistiramo na tome. Nisu festival otvarali političari, za sve vreme trajanja festivala samo jednom je došao ministar kulture. To je bio njegov gest i bio je dobrodošao.

Svakako je snaga koju ulažete u festival velika.

Mi, svakako, ako govorimo o produkciji i festivala i pozorišta „Deže Kostolanji’’ ostvarujemo daleko više od onog što se ulaže u i u festival i u pozorište. Snaga koju ulažemo i količina i kvalitet programa je ono što smatram da treba da obezbedi kontinuitet festivala. ne znam da li bi festival uopšte mogao da opstane kada bi se neko od političara uplitao u kreiranje festivala. Dosledno, kao i na prvom festivalu mi bežimo od protokolarnosti.

Naredni festival je jubilarni 10-ti. Kako projiciraš budućnost festivala „ezire’’?

Nećemo se baviti onim što je bilo, možda samo u okviru jedne izložbe, predstavljanja festivala kroz fotografiju. Voleo bih da idemo korak dalje i u estetskom i u tematskom smislu. Koncept ostaje isti-da predstavljamo projekte koji se na zanimljiv i bitan način bave pozorištem, čovekom, odnosno društvom.