BARONI DI MAKARONI
Danica Nikolić Nikolić
„Baroni di Makaroni”
režija: Olja Đorđević
Pozorište lutaka „Pinokio”, Beograd, 2017.
Piše:Jelena Paligorić Sinkević
„Baroni de Makaroni” nova je lutkarska produkcija jedinog beogradskog pozorišta koje se bavi gotovo samo lutkarstvom. Adaptaciju istoimene poeme za decu Dušana Đurišića uradila je Danica Nikolić Nikolić, a predstavu je režirala Olja Đorđević.
Predstava je postavljena u jako interesantnu scenografiju, koja koloritom i varijacijom na dvorske kostime iz perioda renesanse nosi gomilu citata. Plava šerpa na tufne, neizostavno je nasleđe iz perioda bivše Jugoslavije. Oko nje, likovi komada, u velikim kostimima jakih boja, koji izgledaju kao da ste vitezove Okruglog stola stavili u kotao sa hranom. Izrazita likovnost i metatekstualnost jako su retke u tekućoj sezoni, makar kada govorimo o Beogradskim scenama. Ovaki eksperimenti, u kojima se u kostim, lutke i scenu učitava određeni sociološki i istorijski okvir, doprinose pametnom i naprednom građenju scene pozorišta za decu. Autor lutaka, scene i kostima, Milica Komazec Grbić, trudila se da uprkos gore navedenim elementima unese neverovatnu duhovitost u svoj izraz. Njen pečat na ovoj predstavi oslanja se i na savremene animirane filmove iz produkcija „Dreamworks”-a i „Pixar”-a čime na suptilan i jako podesan način sugeriše deci da arhetipske stvari ovakvi zabavni sadržaji crpe upravo iz pozorišta.
Tekst Danice Nikolić Nikolić pisan je u stihu, ali svojom brzinom i veštinom rime dopire do dece. Iako je uvreženo mišljenje da savremene generacije najmlađih stih vezuju za učenje napamet, lektirne sadržaje i nešto što je arhaično, u ovom slučaju ta teorija biva apsolutno oborena. „Baroni di Makaroni” imaju neverovatno savremen ritam teksta, duhovitost ne dolazi iz gega, već iz konteksta. Imena junaka, baš kao i u slušaju čuvenog norveškog teksta „Karijus i Baktus” vezana su za određenje i karakter likova (npr. Knez de Majonez).
Rediteljka Olja Đorđević, pušta tekst da diše, ne pretrpavajući ga rediteljskim postupcima. Tako delovi u kojima su lutke, i delovi u kojima glumci podražavaju radnju, bivaju savršeno rediteljski vezani songovima. Saradnja sa Danicom Nikolić Nikolić donela je Olji Đorđević i odličnu sarandju u Pozorištu mladih u Novom Sadu na predstavi „Dok te ja hranim i oblačim” koja je namenjena mladoj publici.
Songovi ove predstave i kompozitorka Irena Popović Dragović zaslužuju posebnu pažnju u ovoj predstavi i otvaraju ozbiljnu temu – muzika u pozorištu za decu. Neretko, dečja publika se susreće sa snimljenim semplovima, loše kompjuterski urađenom postprodukcijom, neslušljivim melodijama. Songovi su tu da „ukradu” scensko vreme i probude decu iz dosade. Međutim, Irena Popović Dragović, jedna od naših najzaposlenijih i najnagrađivanijih kompozitorki kada govorimo o pozorištu za odrasle, tretira songove ove predstave kao najfiniju primenjenu scensku muziku. Ona tretira songove kao polje istraživanja u okviru ritmike teksta, i time čini ovu predstavu kompletnim umetničkim delovom. Ne bi bilo fer ne pomenuti potpunu oduševljenost dečje publike songovima.
„Baroni di Makaroni” jedan su od, nažalost usamljenih primera poštenog pozorišta za decu. Zaplet komada je klasičan, dok inovacije dolaze iz napornog truda i istraživanja autora. Ništa nije podređeno sujeti, u ovu predstavu uložen je veliki rad koji je dao odličan rezultat. Možda je najveća snaga ove predstave u njenoj duhovitosti, jer deca kroz jelo i hranu uče od prvih dana. Na stranu što nema deteta koje iz tanjira nije vadilo rezance i sa njima se igralo.
„Baroni di Makaroni” suvereno otvaraju prostor za umetničke timove koji stvaraju magiju. Nadamo se da negde utiru put i originalnom tekstu, iako je ovde u pitanju dramatizacija poeme. Glumački ansambl ove predstave sprovodi u delo ideju autorskog tima, glumeći poletno, duhovito i dosledno.
