Pojavu automata u pozorištu srećemo još na grčkoj antičkoj sceni, u obliku fenomena deus ex machina. Tamo gde su prestajale ljudske mogućnosti, gde su se sudarale sa bezizlazom, gde je valjalo razrešiti konflikt ili zaključiti dramu, prizivana su božanstva ili drugi autoriteti. Sagledavanje upotrebe automata u pozorištu, drugim umetnostima i čovekovom svakodnevnom životu, od Eshila do danas, pruža uvide u različite kulturne obrasce, društvena kretanja, pitanja sloboda, superiornih i inferiornih, razvoj tehnoloških dostignuća… Kao najinteresantnija, nameće se slika: nemoćni čovek koji je na scenu dovodio Boga koji bi ga, zaglavljenog, utisnuo u sopstvenu sudbinu, evoluirao je do onoga koji, koristeći tehnička dostignuća, sebe pokušava načiniti tvorcem. Po sopstvenoj slici, on stvara mašine i, naizgled, njima gospodari. Kako navode Boris Goldovski i Ljubov Duhanina u svojoj knjizi „Deca Hefesta”, 2050. godine, prema naučnim predviđanjima, one će postati članovi našeg društva.

francuskog umetnika Žilbera Pera, karakterišući ga kao subverzivnu elektromehaniku. Ona najavljuje i veliku izložbu ovog umetnika koja će biti otvorena u Halles Saint Pierre u Parizu, septembra ove godine. Jovan Caran prikazuje svoj eksperiment provociran temom broja. Njegovo praktično iskustvo negira pozori šnu intrigantnost mašine same po sebi. Još jedno iskustvo lutkara donosimo u tekstu Jovana Popovića, jednog od animatora čuvene mehaničke lutke Maksa Metalika.

Sa velikim zadovoljstvom predstavljamo i izložbu Anatomija lutke nastalu u čast devedesetogodišnjice lutkarstva u Bugarskoj. Tekst Galine Dekove koji preuzimamo iz kataloga Postavke daje uvid u same početke bugarske lutkarske umetnosti, dok ilustracijeKontekstom nastanka postupka deus ex machina i implikacijama razlika između dramskog postupka i sredstva pomoću kojeg se on ostvaruje, u svom tekstu bavi se teatrolog Svetislav Jovanov. Eru automata, čiji početak smeštaju u pedesete godine dvadesetog veka, prate Boris Goldovski i Ljubov Duhanina. Od tog perioda, kako navode autori, tvorci automatima daju nove mogućnosti i sposobnosti da deluju izvan okvira postojećih šema. Sadašnjost karakterišu hiperrealističnim dvojnicima čoveka – androidima. Henrik Jurkovski pojave automata u književnosti i pozorištu sa kraja 19. i početka 20. veka vidi kao refleksije društvenih pojava i fenomena. Pozorište bez glumca u instalaciji Hajnera Gebelsa intrigira Igora Burića koji postavlja pitanja i mehanizovanja publike. Mehaničkim sistemima Kinetičkog pozorišta Šarmanka, takođe u odsustvu glumca, bavi se Goran Gavrić.

Teatrološkinja Anke Mejer prikazuje stvaralaštvo  svedoče o istaknutim umetnicima, scenografima i kreatorima lutaka prisutnim u poslednjih desetak godina.

Irina Somborac je prošlogodišnja dobitnica nagrade „Milena Načić” za izuzetnu autorsku kreaciju u predstavi Tri praseta. Njene kreacije, kojima ilustrujemo više tekstova, sve su prisutnije na domaćim lutkarskim scenama. Sa umetnicom je razgovarala Jelena Paligorić.

Kroz „Prozor” virimo na lutkarsku scenu Velike Britanije. Sandra Nikač kroz svoj Imaginarijum britanskog lutkarstva daje pregled ove scene, dok Gea Gojak pažnju usmerava na popularnu predstavu „Ratni konj”.

Umesto prigodnog teksta o Henriku Jurkovskom, velikanu svetskog lutkarstva koji nas je napustio ove godine, objavljujemo delove rukopisa knjige „Lutka u kulturi II” čije se objavljivanje očekuje sledeće godine.

reč urednika / sadržaj