Kao zamotuljak, grančica, u obliku čoveka ili životinje, lutka je posredovala između čoveka i bogova, među generacijama srodnika, odigravala bolesnog, povređenog, unesrećenog, lišenog, često i omrznutog. Bila je ono što je čovek u nju potrebom ili kolektivnom uspomenom projektovao. Sa njom su potonuli ili pokopani beskraji ljudskog bola i patnje, u nadi da će zauvek nestati.
Sa mesta na kom se odvijao obred, popela se na pozorišnu scenu. Da li je sa tog mesta isceljenja dospela i do savremenih vidara čovekove duše?
Upotreba lutke u terapeutske svrhe nije privilegija svih društava. Čini se da one vrlo razvijene zapadne zajednice i, sa druge strane izrazito tradicionalna društva imaju najsnažniju svest o isceljujućem potencijalu lutke. Tako je ponegde nalazimo u magijskim obredima i ritualima koji se odvijaju i danas, dok je u Švajcarskoj, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama… ona predmet i institucionalnog izučavanja i naučnih istraživanja.
Dr Gudrun Gauda iz Frankfurta i Korine Mihel Kunt iz Oltena u Švajcarskoj su na čelu dveju institucija za obrazovanje terapeuta lutkama. Oba vrsna terapeuta, pored toga što nas upoznaju sa osnovnim principima terapije i školovanja, odškrinule su, za čitaoce Niti, i vrata svojih ordinacija.
Art terapeut iz Švedske, Osa Viklund, istraživala je među zdravstvenim radnicima iz jedanaest zemalja upotrebu lutke u praksi. Esej, nastao na Univerzitetu Umea u Švedskoj, prilagodila je za ovu priliku.
Terapeutska svojstva lutke istražujemo i u okviru tradicionalnih kultura. Ana Popović predstavlja ritualno lutkarsko pozorište Jave, specifično po svom egzorcističkom karakteru. Aja Marnevek, južnoafrička rediteljka i teatrolog, lutkarstvu pristupa na principima animizma, imanentnog afričkoj kulturi, i na taj način nastoji da, predstavama, instalacijama i ritualima, transformiše i leči.
Sonja Jankov dovodi u vezu ulično pozorište francuske trupe „Royal De Luxe” sa kolektivnom psihološkom posleratnom traumom i fazom ogledala koju je koncipirao Žak Lakan u teoriji psihoanalize.
Istorijski pregled razvoja mentalne higijene u Mađarskoj, sa posebnim fokusom na upotrebu lutke u pedagoškom i terapijskom radu u okviru zvaničnih institucija kao i nezavisnih pokreta i organizacija, daje Eva Miglinci.
U okviru teme je i tekst dramaturga Svetislava Jovanova, u kom on preispituje ključnu ulogu pozorišnih situacija i motiva u kontekstu Pinokijeve (Kolodi) „vaspitne pustolovine”.
Razgovarali smo sa mladom kreatorkom lutaka iz Beograda Sandrom Nikač, dobitnicom prve nagrade na Konkursu za najbolju lutku i druge objekte animacije u okviru festivala „Mar Marionetas” u Espinju, u Portugalu.
Naš saradnik iz Hrvatske, dr Igor Tretinjak, predstavlja pozorišnu trupu „Pinkleci” iz Čakovca koja proslavlja 30. godišnjicu, što je zaista pozamašan broj za nezavisnu trupu koja, između ostalog, na svom repertoaru ima i lutkarske predstave za odrasle. On izveštava i o predstavi Nevidljiva po tekstu Maje Pelević, pobedničkoj drami na Konkursu za najbolji dramski tekst za lutkarsko pozorište na srpskom jeziku, koji je objavljen u okviru biblioteke Niti / Lutka za džep.
Svestrani pozorišni pregalac, jedan od retkih posvećenika lutkarstvu na našim prostorima, dr Radoslav Lazić, preselio se u, kako to Goran Gavrić u svom tekstu naziva, „lutkarski raj”. Pozorišni muzej Vojvodine izgubio je izuzetnog saradnika, dobitnika nagrade za teatrologiju 2015. godine, o čemu piše teatrolog Zoran Maksimović.

reč urednika / sadržaj