Kao jedan od osnovnih nedostataka srpske lutkarske scene, na koji je ukazivano kroz različite susrete profesionalaca, stručne analize i u neformalnim razgovorima o kojima je već dosta pisano, ističe se nepostojanje domaće institucije za obrazovanje u oblasti lutkarstva. Pretpostavka da bi postojanje škole koja bi obučavala kadar za bavljenje lutkarstvom ovaj žanr učinilo vidljivijim na domaćoj kulturnoj i akademskoj sceni, prisutnijim u javnosti, da bi uticalo na formiranje snažnijih i profesionalnijih kriterijuma za vrednovanje rezultata rada, stvorilo kritičnu masu profesionalaca koja bi unela svežinu i promenu u ovdašnju produkciju, pokazuje se opravdanom ako posmatramo iskustva u svetu i regionu.
Školovanje u inostranstvu, kao jedina opcija u ovakvoj situaciji, deluje utešno, podrazumevajući priliv različitih ideja, stilova, škola, načina razmišljanja i slično. Nažalost, umesto svežine i šarenila, jednoobraznost preti da zavlada domaćom scenom.
U iščekivanju sazrevanja svesti o značaju osnivanja visokoškolske ustanove za obrazovanje lutkara u Srbiji, pokušaćemo da zainteresovanima za školovanje ili usavršavanje u ovoj oblasti ponudimo informacije o značajnijim obrazovnim centrima u svetu. Ovom temom bavićemo se i u narednom broju kako bismo predstavili što veći broj ustanova.
Češku lutkarsku školu predstavljamo kroz razgovor sa Jiržijem Havelkom, rukovodiocem Odeljenja za lutkarstvo i alternativni teatar na Pozorišnom fakultetu i Akademiji performativnih umetnosti ‒ DAMU i Marekom Bečkom, čuvenim češkim lutkarem. O Međunarodnom lutkarskom institutu i Višoj državnoj školi za lutkarsku umetnost u Šarlvil Mezjeru piše Goran Gavrić. Iscrpan tekst o čak tri mogućnosti školovanja u Nemačkoj i različitim pristupima u edukaciji napisala je Anke Mejer iz Bohuma. Sandra Nikač predstavlja mogućnosti za institucionalno obrazovanje i neformalno usavršavanje u Velikoj Britaniji, gde se i sama školovala. Profesor Slavčo Malenov Slavov, pored osnovnih podataka o obrazovanju lutkara na Nacionalnoj akademiji za teatarsku i filmsku umetnost „Kristo Sarafov” u Sofiji, daje i njen istorijat, izvrsan primer entuzijazma stvaralaca i razumevanja države koji je doveo do odličnih rezultata. Docent umetnosti Saša Došen sa Umjetničke akademije u Osijeku upućuje nas u rad najmlađe lutkarske škole u regionu, u koju je prva generacija studenata lutkarstva upisana akademske 2004/2005. Godine. Proces školovanja, tačnije upućivanje u poziv lutkara, dalanga na Javi sličan je procesu inicijacije, traje jako dugo i obavlja se temeljno. O njegovim specifičnostima piše Ana Popović. U Srbiji je bilo nekoliko manje ili više uspešnih pokušaja neke vrste institucionalizovanja edukacije lutkara. Jovan Caran opisuje jedan specifičan primer obuke glumaca-lutkara u zrenjaninskom lutkarskom pozorištu, a u narednom broju predstavićemo još neke primere.
Sonja Jankov se u rubrici „Izvan pozorišta” bavi mekim skulpturama-lutkama Sanje Poštić, umetnice koja trenutno živi u Novom Sadu, a čije su Temori dolls prisutne u galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta. Sa Jasminom Pralijom, glumicom Dečjeg pozorišta u Subotici koja je imala značajne uloge u predstavama koje su obeležile rad ovog teatra u prethodnom periodu, razgovarala je Jelena Paligorić Sinkević.
Razumjeti lutku ‒ Ogledi o traganju za arhetipom prof. dr Siniše Jelušića jedinstveno je i dragoceno izdanje na našim prostorima. O zborniku filosofsko-teorijskih tekstova, ogleda i rasprava piše Miroslav Radonjić.
Dejan Penčić Poljanski, pozorišni kritičar i hroničar srpskog teatarskog života, reditelj, osnivač, selektor i umetnički direktor mnogih ovdašnjih festivala, užičkog Narodnog pozorišta i direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta, nije više s nama. Njegovog opusa vezanog za lutkarstvo seća se Aleksandar Milosavljević.
reč urednika / sadržaj
