Šandor Hartig (1925-2002)

Šandor Hartig je bio kreator lutaka, reditelj, direktor, vajar, dramaturg, scenograf, animator i pedagog. Bio je direktor osamnaest godina profesionalnog lutkarskog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, od njegovog osnivanja 1956. godine. Producirao je predstave na srpskom, mađarskom, slovačkom i rumunskom jeziku, među koje spadaju Kolombina (dram. Paulina Serafin, 1956), Crvenkapa (Marija Kulundžić, 1956), Loptica skočica (Jan Malik, 1957), Mačak u čizmama (Šarl Pero, 1957), Zlatni petlić (M. Kulundžič, 1958), Čarobno lonče (Vida Tauper, Vili Novi, 1961), Tri jareta (Mikloš Meselj, 1961), Zlatno jaje (Karolj Nothof, 1962), Princ žabac (Aleksandar Popović, 1962), Deda Mraz inventariše (Jožef Šulhof, 1962), Grad lutaka (Evgenij Švarc, 1964), Let korz vasionu (Milivoje Radaković, 1965), Novogodišnja lutrija (1965), Zečja škola (Penčo Mančov, 1966), Crveni kišobran (Višnja Strahuljak, 1967), Dečak i pas (1968), Zlatna ribica (Vojmil Rabadan, 1970), Guliver među lutkama (Jozef Per, Leo Spačil, 1972), Vuk i tri praseta (Ester Tot, 1973). Od 1974. do penzionisanja je bio tehnički direktor Novosadskog pozorišta/ Újvidéki Színház.